Nikom ništa – Hepiend
Dopustite da vam se ovi momci sami predstave.
Mi smo ekipa entuzijasta. Mi smo očevi, IT preduzetnici, dizajneri, stolari. Mi smo tekstopisci, pevači, muzičari. Mi smo pobednici demo festivala, bend sa desetogodišnjom kilometražom po malim i velikim binama, po Srbiji i okruženju. Mi smo nastavljači kragujevačke rokenrol tradicije. Mi smo bend koji ima šta da kaže i koji ne pravi kompromise da bi ispričao svoju priču. Mi smo Nikom Ništa.Već smo u tridesetim, i često nas pitaju odakle nam volja da guramo dalje, uz sve poteškoće. Naš odgovor je prost; nije pitanje opstanka nas kao benda, već duha rokenrola koji u svojoj suštini ima utkan inat, i slobodu. Rokenrol je ostrvo u moru mnogo popularnijih muzičkih trendova, lakih nota i besmislenih rima.
Znam da često postoji raskorak između želja i mogućnosti, ali niko, ali ama baš niko, čak ni ovi na vlasti nije toliko odvaljen od realnosti nego što su to savremeni rokeri. Pogotovo naši lokalni. Njihovi načini borbe „smislenim rimama i poezijom bunta“ pomoću stihova poput „Tri put meri, jednom seci/povuci potegni, ispeci pa reci/tu prokletu reč izgovorio bih ja/da nije dva broja veća od usana“ ili „Ooooo, već dugo biramo strane, više nismo jedno, to je to, bilo je lepo dok je trajalo!“ iz narečene pjesme Hepiend djeluju kao kad mi kao država krenemo da prijetimo okolnim članicama NATO kako ćemo da im jebemo kevu remontovanim Galebovima, Jastrebovima i nekakvim Lazarima. Ovo je toliko passe da će vjerovatno dobro proći kod Olge Kepčije i možda na nekim moto susretima u Umčarima. Priča je teška (raskid), rifovi još teži ali zato stvar izvlači spot koji je zapravo ispis teksta zalijepljen na animaciju žute trake, odrađeno u Adobe Premier za 16 minuta (uključujući renderovanje) – budžet 14 dinara, što je 14 dinara bespotrebnog troška. Prvo sam htio da ih dodatno natrljam zbog neinventivnog i jeftinog spota, pa sam pročitao biografiju benda, pa sam bio u fazonu „vidiš da su neki entuzijasti“ a onda sam vidio ovo „IT preduzetnici“ pa mi se slošilo. Dabogda ne prošao test samostalnosti. E kukavno rokerstvo srpsko. Nikom ništa (ne treba dati).
Ocjena: 1,4 Milkice Babović
Stuttgart Online – Dok hodamo bosi
Miljenici rahmetli Popboksa i jedan vodećih od bendova novog srpskog talasa su poslije duže vremena izbacili singl, koji kako sami kažu jeste neka vrsta omaža ili rimejka pjesme grupe „Tama“ iz Prijedora iz ’93. godine. Kapiram da je to bend frontmena Slačale iz tinejdž dana pošto se o grupi Tama teško može nešto naći. Elem, nije ova stvar bez šmeka (koliko bih ja očekivao) – zarazna (to i sami kažu) kombinacija osamdesetih i andergraunda, rutututu u refrenu i neonska estetika spota spojena sa pitkim ali ne i patetičnim i opštemjestaškim tekstom (kao kod benda iznad) daju jedan solidan ljetnji hitić. Iskreno, ja sam više ljubitelj njihovih ranijih spotova koje je radio gosn Slačala lično, ovaj put taj aspekt priče je prepustio koleginici iz svog drugog benda (Artan Lili) i supruzi Romani, koja je ovaj video spakovala u (kako piše u jednom članku legendarni) Elektropionir – nije se nešto iscimala ali ok je ispalo. Ne znam kako se trenutno Stuttgart Online kotira kod savremenih srpskih muzičkih kritičara, kapiram da će da otkinu na ovo, ali meni je ovo kao kad Gobeljić odigra dobru utakmicu – za postavljene standarde je ok, ali generalno meni je ovo precijenjen bend.
Ocjena: 3,8 Milkica Babović
Damir Urban – Nitko osim nas
Nikad nisam nešto mirisao Urbana, bio mi je definicija pretencioznog šupka – ali ovo je dobra stvar. Jedini problem je što je izvodi on. Nikad ga nisam mirisao ni kao pjevača, ali nije ni prvi ni posljednji od autora koji za sebe misle da su veći od života i da to niko sem njih ne može da iznese. Oh koliko je tih bendova čiji su frontmeni/pjevači usrali neke mnogo sjajne pjesme. No, ovo je kao što rekoh odlična stvar, ima neki koenovski prizvuk uz odlične aranžmane i morikoneovsku trubu. E još da je ovo otpjevao neko ko to zaista može da iznese, neki rahmetli Arsen (kojem bi ova numera legla u svakom pogledu), ovo bi bilo zaista himnično. No ako je ovaj singl najava novog albuma, a jeste, možda mi se popravi i mišljenje o Urbanu.
Ocjena: 5.1 Milkica Babović
Milica Pavlović – Papi
Idemo u trending. Milica GrMr Pavlović. Spot počinje kao zaplet svakog drugog pornića koji se eventualno pretvori u cuckold žanr (on je zanemaruje, navodno nauštrb karijere ali sve vuče na neku erektilnu disfunkciju, zovite urologa, neurologa, Jovana Marića, koga god) a zapravo se na kraju razriješi kao tragedija. Usput ima i narativne i estetske primjese španske sapunice (Milica se inače loži na to) a glavni likovi su senorita i papi – sve je tu, ljubav, srdžba, la usurpadora, zlobnica, uz omaž Brajanu Džonsu. Ima i Milica Pavlović u svim mogućim pornićarskim fetiš izdanjima, pa šta tu ima da se ne svidi? Produkcija je vrhunska, stvar ima taj neki „bijesna senjorita iz Majamija“ vajb uz par sjajno zajebantskih stihova tipa „Hej papice, popizdeću u trenu/ slupaću Bugatti o prvu žardinjeru“ ili „Je l’ treba da gonim te sve do Strazbura?/Je l’ treba da rešim te lažnog glamura?“. Zarazno, odlično upakovano, ima šmeka, što bi rek’o Malkolm Muharem: Mislim da imamo hit. Nema kompromisa, kako kaže ova numera.
Ocjena: 5.5 Milkica Babović
Hurricane – Foliro
Ostajemo u trendingu. Srpski Destiny’s Child, ili u moje vrijeme to se zvalo En Vogue ili još gore Salt ’n’ Pepa, znači tri mačke koje su istovremeno i seksi a kao umiju i da pjevaju, znači Hjurikejn su izbacile novi singl. Ima tu svega, od golih nogu preko naše tri snaše u nošnjama, neko etnozapijevanje, onako SNS-ovski, svima da se svidi. I produkcija je odlična, nema šta (Marko Kon), to moderno zvuči, jedino nema supstance, nema muzike a ljenost liričara vidimo u refrenu gdje je koristio ove varijante riječi sa progutanim slovima „foliro/blokiro/sabotiro/blefiro“. Doduše, ako uzmemo u obzir da je autor muzike i teksta Ognjen Amidžić, pretpostavljam da je za njega ovo zahtijevalo mentalni napor kao da je napisao Miltonov „Izgubljeni raj“ i da je morao da ode na godišnji jedno 15 dana da napuni baterije nakon ovolike kreativne potrošnje. Ne sumnjam da će se ovaj spot gledati i na njega… khm. Uglavnom, moderno ali nije moja šolja ni čaja ni kafe ni kumisa ni ajrana, ali ne sumnjam da će se Srbima i ostalim drk ljubiteljima muzike svidjeti, što pokazuje i pozicija na trendingu. Final touch je pojava u spotu popularnog Baće iz „Južnog vetra“ koji pokupi ove naše tri pornićarke na stanici Topčider, koje su vjerovatno sa liturgije iz crkve pokajnice krenule na sladoled obučene kao lokice.
Ocjena: 3,5 Milkice Babović
Maya Berović – Honey
Još jedna od misterija univerzuma kao što su pojave poput popularnosti Maje Berović ili recimo relevantnosti mišljenja Nebojše Krstića Krla. Takođe, prisustvujemo zlatnim momentima „a što ne bi moglo“ filozofije gdje se spaja bukvalno nespojivo – spot fura neku „roaring twenties“ kabare crnobijelu estetiku (i onda imamo tu genijalan komični momenat negdje na 28. sekundi – kad Maya imitira Merilin a onda je kamera nazuma a mi dobijemo neku aliekspres verziju Merilin koju su izujedale pčele) a kad poslije tog vizuelnog uvoda krene audio segment dobijemo ono što inače dobijamo od Maje Berović i čitave te plejade „treba mi titl“ likova (poput Jale i Bube) – neko nerazumljivo mrmljanje na nekakve orijentalne matrice. I dalje nisam siguran da li ona kaže „ptica bez leda“, a momenti kad krati tekst i guta slova da bi se dobio neki privid metrike su nenadjebivi „samo ja znam te poremetit’“ (pomislih da kaže „znam ti pored metnit’“) ili „Kada čujes da sa njim sam provela noć/Udaraš čeznju al’ brzo te prođ’“ i predstavljaju, kapiram nenamjerni, humoristički dodatak ovoj „ti jebeš sa strane ali misliš na mene“ tematici koja se zapatila kod modernih ženskih narodnjačkih izvođača. Tanko je ovo, braćo i sestre.
Ocjena: 2,4 Milkice Babović
No, ovo sve ne sprečava ovu stvar da bude broj 2 na trending listi u Srbiji. A ako se pitate šta je broj jedan, evo recenzije i tog uratka.
Baka Prase – Ona ona
Ipak ne.
Senidah – Viva Mahalla
Poznajem solidan broj ljudi koji se iskreno lože na Senid(ah)u. I koji tvrde da je Senida(h) ozbiljno muzički potkovana. Znam da je snimala neke džez/world music šatro ozbiljne varijante, ali ovo što ona trenutno radi ja mogu muzikom da nazovem samo u slučaju da me neko potkupi sa kartonom vinjaka. I dok sam njene debi radove mogao da podvedem pod svježinu, ovo sad što radi meni odavno nema ama baš nikakvog smisla. A možda je u tome i štos, da kad prestaneš da tražiš smisao možda ti se otvori krovna čakra pa kreneš da uživaš u ovim sranjima. Ili se jednostavno namrljaš ili zgutaš dovoljno mdme pa krene da te vozi, a onda koga boli briga za tekst. Senidah u ovom uratku prevazilazi samu sebe u nerazgovjetnosti, pa su i komentari na jutjubu u tom fazonu, da se ljudi sprdaju na temu „gdje je onaj car što kači tekstove u komentarima“. Na kraju ove stvari koju prati čak i simpa lo-fi spot sa nekakve plaže (nice touch je što se pojavljuje neka šabanska verzija Donalda Trampa) ima jedan dio koji kao da je ubačen sponsored content od strane Islamske zajednice, Rijaseta ili možda od strane Islamske republike Iran, kad Senidah grleno zaziva Allaha dž. š. što donekle možda i objašnjava nastanak ovog nepotrebnog teksta. A koreografija kapiram da tek ima da se primi.
Ocjena: 1,8 Milkice Babović
Zoi – Bez tebe
I ovo je nešto novo, nešto trending – sestrič(i)na Nataše Bekvalac u produkciji Bassivity-ja i pod producentom Elonom Hendrixom je izbacila novi melodični trep, hip-hop, pop, šta god. Pjesmičuljak ima neki melanholični vajb ali iskreno spot mi je bolji – neka retro priča sa super podsjećanjima na tehničke drangulije iz devedesetih – VHS plejer i fiksni telefon, uz uvijek dobrodošao lezbo-ljubavni element. Djeluje da je sponzor spota bio profil „Naca Nadogradnja Noktiju Popunjen Profil“ sa Fejsbuka. Srednje autotjunovano, pa su muzički dometi donekle zaklonjeni, ali, što bi rek’o Brega – moglo je gore.
Ocjena: 3,3 Milkice Babović
Ludi Srbi – Tehno Krajišnik
Evo konačno kvalitetne kombinacije (namig, namig) za XXI vijek – trep i krajiške, šta može poći po zlu? Dosta su Krajišnici bili predmet sprdnje i zajebancije zbog naricanja za rodnim krajem, koje em je patetično em je potpuno demode. Zato su tu Ludi Srbi da napaćenim majkanima daju nešto uz šta će da đuskaju, po zvuku moderno ali čime se neće odreći tradicije. Uz to, ova stvar ima par odličnih prijava tipa „bele lajne, rakija i jagnje – ovde niko ne gotivi šampanjac i dagnje“ ili „sa majkanima fleks u Titelu je pao, u Kisaču skakali u prazan bazen glavom“. Sve je tu, obraćanje pravoj publici, toponimi, atmosfera posela, psovke, lokalizmi, arhaizmi – čekamo odgovor ponovo ujedinjenih Žareta i Gocija kako serviraju neku tvrdu trepčugu na matricu koju će da uradi Cobi. Sve ispod toga neće moći da skloni ovo remek-djelo sa trona.
Ocjena: skupo – jagnje koje niko neće pojesti.
Juice feat. Mika Kostić – Bol će proći
Đus je bratina, upoznao sam čovjeka lično dok je bio u Don King fazi, pričali smo o Sinanu, rijetka je tako iskrena faca na ovoj našoj sceni. Čovjek je nekoliko puta okrenuo naglavačke i našu scenu i samog sebe i svoju karijeru – kad neki udare nalijevo, on udari nadesno, svi uzbrdo, on poprijeko i tako već decenijama. Svjestan svoje veličine, ali neopterećen njome, izbacio je novi album Hiphopium 4, a ovu stvar je prezentovao kao prvi singl tog albuma, uz spot a tu je naravno i dokumentarac, ko je zainteresovan.
Elem, iz te pozicije kad ne mora nikom ništa ni da pravda ni objašnjava Đus je najbolji – u ovoj stvari daje retrospektivu samog sebe, ali bez samosažaljenja, bez patetike, pošteno i otvoreno i zato ova stvar šljaka, ima dinamiku, a odnekud je izvukao i učesnicu Operacije Trijumf i stipendistu Berklija Miku Kostić za koju iskreno ne sjećam se kad sam posljednji put čuo, ali se odlično uklopila. Đus vazda na nivou, svaka ti ovakva bila.
Ocjena: 5,4 Milkica Babović – trostruki aksl.
Gliša – AU
Koliko sam skapirao u pitanju su neki klinci sa Kosova, na stranu njihova jutjub ludila, što dodatno daje na težini ovoj genijalštini. Da ljeto nije usrano (i čitava godina) kao što jeste, ovo bi bio idealan saundtrek za neko ljetnje kuliranje, žurke, zajebancije, ali i ovako može da se ubaci u plejer i zavrti u autu dok se vozikamo po gradu u sparno veče. Neviđena iskuliranost izbija iz ove stvari, a linija „A mene boli kurac/hasam u pekari/al vidim da svi reperi se prepali“ bi mogla da se proglasi kredom ovog ljeta. Uz sve to pjesmu prati i odličan tripozni spot u vidu kratkih rezova animacija svih mogućih stilova i brdo referenci, tako da mogu samo reći „nastavite braćo, sve je dobro, znači sve je okejs/Sve dok jako bureg izbija mi 808“. A sad odoh do pekare.
Ocjena: 5,6 Milkica Babović – četverostruki tolup
Dj Shone x Fox x Vlada Matovic – Adrenalin
Jebote koliko je ovo dosadno, toliko neinventivno, plitko, opšta mjesta (zarazna k’o korona, ma ne seri života ti, kako si se samo toga sjetio), klasična „klub, tozla, ibica, vozim brza kola, ona dobra riba“ priča, samo što to donosi lik u zikri srednjih godina sa obrvama k’o u Momčila Krajišnika i koji bi prije legao Majkanima da pjevaju „hoćemo li brate zapjevati“ nego što tu nešto repuje i trepuje kako je bačje. Klasični IDJ (nus)proizvod.
Ocjena: 0,6 Milke Babović
